БИБЛИЈА по Словољубве

БИБЛИЈА по Словољубве

И рече Господ Мојсију:

Добро видјех невољу народа својега у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову. И сиђох да га избавим из руку Мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу гдје млијеко и мед тече… Изл 3, 7-8

Тада Мојсије одговори Господу:

Боже, морам ли да радим нешто?! Могу ли да се молим само? Као да молитва није конкретно дjеловање и ултимативно „оружје“?! Зар не могу мало да се бавим младима на други начин, да их моја молитва „оснажује у свему што је добро и честито“?! Зар ти Боже отписујеш преображењску силу молитве?!

И рече Господ Мојсију:

Шта то говориш Мојсије?! Иди, и скупи старјешине Израиљске, па им реци да ће их Бог извести из невоље Мисирске у земљу Хананејску… па ћеш ти и старјешине Израиљске отићи к цару Мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог Јеврејски срете нас, па ти се молимо да изидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему.

Мојсије одговори:

Господе, мjерило моје борбе није очекивање друштвене заједнице. Жао ми је што пате и што је неправда свуда око нас, јер се моја мисији никада није водила популистичким опортунизмом и неће. А уосталом, неће ми вјеровати ни послушати гласа мојега; јер ће рећи: није ти се Господ јавио.

Господ му одговори:

Мојсије о чему говориш, слушаш ли глас мој?! Једини опортуни популизам спроводе Мисирци који газе твој народ сваком неправдом и злом, јер је у њиховим рукама сила и моћ. Ти се бориш за мало стадо, за оне који немају гласа и који се не чују! Ја сам Господ Бог Отаца твојих! Устани и изведи свој народ из неправде Мисирске и овога безакоња што чине, лаж и пријевара им је на устима!

Мојсије одговори:

Господе, очекујем да кривци за ова и сва друга кривична дјела буду кажњени у складу са законом... Насиље је противно свим начелима и као такво је неприхватљиво, а посебно према нашим младима. Последњи је тренутак да свако од нас учини колико до њега стоји, да се мржња и сукоби одмах зауставе. Највећу одговорност имају они који имају највећу моћ... Молим се Богу да нам врати разум, мир и љубав, који у овом тешком тренутку недостају. Побуне против поретка у коме живимо су јалове, јер су те побуне у коријену побуне против садашњег стања које је дао Бог – ти Господе! И вјерујем Господе да ће Мисирци у својој неправди послушати ријечи ове и зауставити се, вјерујем да су и они људи и да због тога само молитва у срцу може да промијени њих и да је то довољно.

Господ му одговори:

Позивам те Мојсије на конкретно дјеловање, чујеш ли глас мој, вјерујеш ли у мене? Зашто имаш тако инфантилни поглед на Мене, којег изгледа, нажалост, не доживаљаваш као свог Бога? Да ли си то слободан човјек или си роб, који жели остати у неправди Мисирској и оставити народ свој?

Мојсије одговори:

Господе, зашто покушаваш да унесеш подјеле у мом народу? Зашто са једне стране помињеш „слободно мислеће људе“, у које, чини се, не убрајаш и мене, док са друге стране, намећеш лажну подјелу и симулираш нестабилност и подјељеност унутар мог народа? Лично ме занима и ко тачно арбитрира у коју групу може да се упише народ мој који подржава борбу младих за правду, одговорност и мир, али не пристаје на фабриковање подјела унутар своје заједнице? Зато мислим, да се не наљутиш Боже, да је најбоље да сједимо и молимо се Богу, јер је то најсигурнији пут да се Мисирци не љуте, а да се ми не дијелимо – па да и вјечно будемо робови, али смо макар робови који се не свађају и уважавају се!

Рече Господ Мојсију:

Слободан човјек је претпоставка сваког члана изабраног народа, а ако не искористиш ову неправду и народно незадовољство, онда ниси „слободно мислећи човјеком“ већ калкулант, који је спреман да зарад личних интереса фабрикује подјелу и истину!

Мојсије одговори:

Боже, зар заиста морам и да радим нешто?! Могу ли да се молим само? Као да молитва Господе није конкретно дјеловање и ултимативно „оружје“?! Зар не могу мало да се бавим младима на други начин, да их моја молитва „оснажује у свему што је добро и честито“?! Зар ти Боже отписујеш преображењску силу молитве?!

И остаде Мојсије у земљи Мисирској док неправда Мисирска није искоријенила и последњег члана изабраног народа. Мојсије је наставио да се моли Богу, а Бог му упорно говорио да се неправда некада мора и напасти, да се против неправде мора кренути ка Црвеном Мору, ићи у пустињу, лутати 40 година, како би се једног тренутка дошло у Обећану Земљу. Помало сморен од овакве једне идеје, Мојсије се ипак одлучио упорно молити, док Мисирци једног дана нису дошли и по њега, јер на крају дана, вјеровао је он, молитва је „ултимативно оружје“.

После доста вијекова и Христос је шетао улицама, те налетио на слијепог човјека. Слијепац му је завапио, „Сине Давидов, помилуј ме“! Христос му тада одговори:

Зар не знаш да је једино молитва „ултимативно оружје“? Не додирну га, нити му било шта више рече, него продужи даље…

Слијепи је хтио да гледа за Њим, али није могао - јер је слијеп, наравно. Успио је пак да разумије да су молитва и пасивност, нерад и ћутање, уистину ултимативни изрази вјере, јер на крају дана, то што је он слијеп само је нека земаљска неправда која није ни битно ни важна, кад га тамо негдје, кад умре једног дана - чека небеска правда. И хвала Богу због тога, јер умјесто Библије од 1000 страница, ова Библија по Словољубве, нема него само пар страница, испуњених углавном молитвом и нерадом, пасивношћу и будистичким миром – јер на крају дана, једино што је важно јесте да се молимо и да умремо… Благо неписменима!