.jpg)
Размишљања на текст:
Жене „теолози“ у СПЦ – грех који вапије за казном Божијом
http://borbazaveru.info/content/view/12051/1/
Да ли треба набрајати депресивне слике земље у којој живимо? Да ли је неопходно говорити о гладнима у Србији? Да ли је потребно говорити о несрећнима? Да ли је потребно говорити о напуштеној и остављеној деци? О сиротиштима? Силовањима и убиствима? Одласцима и напуштањима земље? Безнађу и безперспективности? Да ли је потребно говорити о корумпираним политичарима? Да ли је потребно говорити о безочним и бахатим лоповима? Да ли је неопходно говорити о болесној деци која се лече помоћу СМС-а или умиру тихо и нечујно? Да ли је битно сетити се старијих, који умиру сами и заборављени? Да ли је бљутаво поменути педофиле који се наслађују у својим похотама над невинима? Да ли се морамо сећати свих бруталних злочина над немоћнима? А ово је само Србија… а колико је тек у свету мртвих сваке секунде, изгладнеле деце? Бруталних обрачуна и немилосрдних бестијалија…
Иоле свесно људско биће, а посебно верник, онај који верује да му је императив да воли и да брине за свет, пред свим овим грозотама може осећати само гађење. Борба за веру јесте борба за сопствено место у свету, борба да заволимо овај свет, како бисмо уместо очајања били у могућности да делимо наду. „Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега,“ (Јн 3, 16-17).
Анонимни „борци за веру“ пак, мисле да је борба за веру, борба за игнорисање стварности. Тако „гад пред Богом“ није онај који врши злочин, онај који убија, онај који чини наш живот неподношљивим у овој земљи. Борци за веру налазе „гада“ у лику жене теолога.
Који је онда то Бог коме се они клањају?! Какав је то Бог пред којим је грех који вапије за казном то што се жена бави теологијом? Какав је то Бог који отвара земљу да прогута Србију, јер је жена говорила о богословљу?
Борци за веру пројектују неког новог и непознатог Бога, Бога који је искомплексиран и исфрустриран женом коју је сам створио. Ако и због чега Бог може бити љут, то је дубина вербалног силовања којим је неки „борац за веру“ изложио Божије створење, које је Он са љубављу створио – желећи да свако од нас буде посебан и јединствен, са талентима који се морају увећавати. Јер заиста, колико понижавајући може бити тај Бог који земљу отвара и гута, не због дубине ископаних гробова невино побијених, него због дубине деколтеа једне жене?