Па ипак, све је било добро...

Када сам ти рекао, „мрзећеш ме, једног дана“

Рекла си ми да нећеш никада

Када сам ти рекао, „презрећеш ме, једног дана“

Рекла си ми да нећеш никада…

Када сам те молио, „немој ме мрзети“

Питала си, „зашто бих?“

Када сам те молио, „немој ме презрети“

Питала си, „зашто бих?“

Јер ти си, освестила своју жељу

Оживела је кроз њену слепу вољу

Јер сам ја, освестио све оно што не желим

И наше освешћености су се додирнуле

Данас, када сама у себи седиш, мрзиш ме

Нећу рећи да знао сам

Данас, када сама у себи седиш, презиреш ме

Нећу рећи да слутио сам

Само сам тако проклето уморан

Сада, тако јако, мрзим и презирем себе

Само сам тако проклето уморан

Сада, толико јасно, себе се ослобађам

Па ипак, све је добро

Док смо живи да мрзимо и презиремо

Па ипак, све ће бити добро

Док смо живи да учимо да волимо

Па ипак, све је било добро…